Zahtevi za informacijama od javnog značaja – uzurpacija državnih ustanova ili pravo svih nas

0
23
ilustracija insajder

Gde su granice traženja informacija od javnog značaja ovih dana pitaju se javna preduzeća, državne ustanove i Poverenik. Stav državnih službenika da su javna preduzeća i ustanove zatrpane zahtevima građana i novinara nije novost. Ali za javnost jeste novost da i javna preduzeća Povereniku šalju zahteve, koji su pritom obimni i na prvi pogled nerazumni.

IZVOR, Piše: Dijana Babić

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je za Insajder da će jedan od zahteva koji dolazi iz Javnog preduzeća Vodovod iz Surdulice odbiti upravo zato što je nerazuman, a da će rezultat odgovora na sve zahteve koje je ovo preduzeće uputilo biti 50.000 strana.

Javno preduzeće Vodovod iz Surdulice u jednom od zahteva tražilo je od Poverenika informacije o tome kojim danima, u koliko sati i minuta su podnošeni zahtevi za slobodan pristup informacijama ovom javnom preduzeću u periodu od 2014. do 2017. godine. Činjenica da Vodovod traži od Poverenika informacije koje bi preduzeće trebalo da ima, na prvi pogled zahtev čini nerazumnim.

Povod da Vodovod traži ove podatke je, kako za Insajder objašnjava direktorka ovog preduzeća Olivera Rakić, prekršajna prijava koju je protiv nje podneo stanovnik Surdulice Goran Radojičić. Radojičić i njegova porodica, navodi direktorka, godinama unazad zahtevima „zatrpavaju“, kako Vodovod, tako i druge ustanove u Surdulici, toliko da, kako tvrdi, ometaju njihov rad.

Direktorka tvrdi da je Goran Radojičić podneo prekršajnu prijavu protiv nje jer mu nije poslata potvrda prijema mejla u kojem je posao zahtev za pristup informacijama.

„Mnogi u preduzeću koriste tu mejl adresu. Moguće je da je mejl slučajno obrisan ili da je bio u nekom drugom folderu, tako da ga nisam pročitala, pa samim tim mu nisam poslala potvrdu prijema. Zato smo za potrebe sudskog spora tražili od Poverenika da nam dostavi podatke o tome kada su na elektronsku adresu Vodovoda poslati zahtevi“, rekla je za Insajder direktorka Olivera Rakić.

Međutim, Poverenik Šabić smatra da je ovakav zahtev nerazuman i zbog toga će ga, kako kaže, odbiti.

„Prekomernim zahtevima“ na „prekomerne zahteve“…

Još jedan od zahteva Vodovoda Povereniku odnosio se na podatke o tome da li su u poslednjih 13 godina, koliko se primenjuje Zakon, utvrđene njegove zloupotrebe.

Povod za ovaj zahtev, prema rečima direktorke JP Vodovod Olivere Ristić su „prekomerni zahtevi“ Radojičića i njegove porodice, ne samo ovom preduzeću, već i opštini, školama, sudovima…

„Očekujem da Šabić primeni član Zakona kojim se ograničava pravo na pristup informacijama jer je od Gorana Radojčića i njegove porodice Vodovodu stiglo 130 zahteva. Očekujemo da će i Šabić reći da su ovi zahtevi prekomerni“, rekla je Ristić za Insajder.

Direktorka dodaje da zahteve, koji su, kako kaže „postali epidemija“, tumači kao pritiske na rad javnih ustanova i povezuje ih sa političkom pripadnošću Gorana Radojičića, člana Srpske radikalne stranke.

Inače, Radojičić je bio među kandidatima za poslanike SRS-a 2016. godine, dok je u Surdulici na vlasti Socijalistička partija Srbije.

Kako Ristić dodaje, išla je i u Poverenikovu kancelariju u Beogradu, gde je u razgovoru sa Poverenikovom zamenicom objašnjavala da zahtevi porodice Radojičić ometaju rad preduzeća.

„Ni hiljadu zahteva nije razlog da se nekome ograniči pravo“

Međutim, Šabić u izjavi za Insajder kaže da broj zahteva nije razlog da se nekome ograniči pravo na pristup informacijama i da se o zloupotrebi Zakona može govoriti samo kada je predmet interesovanja nešto nedopušteno.

„Zahtevi koje šalje Goran Radojičić su potpuno legitimni, na primer u vezi sa raspolaganjem budžetom, javnim nabavkama u Vodovodu… Niti jednom nisam mogao naći zamerku“, rekao je Poverenik.

Šabić kaže i da može biti poslato hiljadu zahteva, ali izričit je u tome da to nije zloupotreba ni Zakona niti prava na pristup informacijama.

„Hiljadu dana uzastopno po jedan, uz uslov da su legitimni, da su racionalni, da se ne ponavljaju i slično, i tu nema nikakve zloupotrebe“, rekao je Poverenik.

Poverenik, povodom tvrdnji da su zahtevi politički motivisani, kaže da prepoznaje tu „nekakav sukob“, ali da to nije njegova stvar.

„Sukobi su privatna stvar, direktorka ne bi smela da to meša sa preduzećem koje vodi. Uglavnom, ovde nikakve zloupotrebe nema“, rekao je Šabić.

Gde je granica prava na pristup informacijama

Podsetimo, prethodnih dana još dva zahteva državne institucija Povereniku za informacije od javnog značaja privukla su pažnju javnosti.

Naime, Republički geodetski zavod tražio je od Poverenika kopiju svih akata u vezi sa nepostupanjem i postupanjem državnih organa po zahtevima portala Pištaljka.

Ubrzo zatim, Republički geodetski zavod optužio je Rodoljuba Šabića da je u koordiniranoj saradnji s, kako su naveli „jednim internet portalom, lansirao u medijima lažnu tezu o zaveri koju je RGZ pokrenuo protiv jedne novinarke“.

Javnost je ubrzo saznala i za novi Zahtev Republičkog geodetskog zavoda koji je od zatražio kopiju svih dokumenata koje je Savet za borbu protiv korupcije uputio ovoj nezavisnoj instituciji, ali i kopije odluka koje je Poverenik u odnosu na njih doneo.

Zavod se i juče oglasio, navodeći da je protiv Poverenika podneo prijavu inspektoratu jer je RGZ „pod pretnjom kažnjavanja i uz medijsku satanizaciju, primao naloge Poverenika da svoje podatke izdaje besplatno“.

Iz saopštenja RGZ-a se može zaključiti da je razlog što je Zavod, kao državna institucija, počeo da „istražuje“ novinare to što neimenovane „interesne grupe“ pokušavaju da izbegnu plaćanje taksi, zloupotrebljavajući Zakon o pristupu informacijama.

Međutim, Zakon propisuje da su novinari oslobođeni obaveze plaćanja naknade, kada kopiju zahtevaju radi obavljanja svog poziva.

Iako traženjem ni jednog od ovih zahteva nije prekršen Zakon, postavlja se pitanje gde je granica prava na pristup informacijama od javnog značaja. Po svemu sudeći, Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja se široko tumači, kao i to koje su informacije od javnog značaja. Usled toga, dolazi do javnih sukoba između Poverenika i državnih institucija, koji se ne zaustavljaju na argumentima, već, kako se vidi u primeru Republičkog geodetskog zavoda, prelaze u javne prozivke.

„250 besmislenih zahteva“

Opština Surdulica je saopštila da „pojedinci u poslednje dve godine kontinuirano uzurpiraju redovno funkcionisanje lokalnih organa, preduzeća i ustanova u Surdulici“.

„Smatramo da javnost i naši sugrađani imaju ustavno pravo da budu informisani o svim aktivnostima lokalne samouprave, ali ističemo da mora postojati jasna granica između prava i zloupotrebe prava. Trenutno ove granice u praksi nema, pa su tako pojedini građani u Surdulici u saradnji sa advokatima prepoznali zloupotrebu prava na dostupnost informacija kao solidan izvor mesečnih prihoda i Poverenik Šabić treba da bude upoznat sa ovom pojavom“, navodi se u saopštenju.

Opština Surdulice je optužila Gorana Radojičića da je od 2016. godine do danas uputio više od 250 „besmislenih i bespredmetnih zahteva za dostupnost informacijama“.

ODGOVORI

Please enter your comment!
Please enter your name here