Cena predsedničke fotelje: Donatora i novca više nego 2012.

0
24
Foto: printskrin
Agencija za borbu protiv korupcije objavila je izveštaj o troškovima ovogodišnje kampanje za izbor predsednika države. Osim što se trošilo više nego 2012. godine, izborna trka za šefa republike je specifična po drastičnom povećanju donacija kojima su kampanje kandidata pomogli građani Srbije.
Ipak, izveštaj Agencije ne otkriva da li je bilo zloupotreba, tj. da li su donatori bili samo posrednici koji strankama uplaćuju tuđ novac.
Koliko u Srbiji košta put do predsedničke fotelje? 800 miliona dinara. Naime, toliko je izdvojio pobednik aprilske predsedničke trke da bi se u ovu stolicu smestio na pet godina.
Između ostalog to otkriva sveže objavljeni izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije o troškovima izborne kampanje.
Dokument pokazuje i da je 11 kandidata, u zbiru, na kampanju potrošilo milijardu i 300 miliona dinara što je za 22 odsto više novca nego što se trošilo u predsedničkoj trci 2012.
Izvor: Agencija za borbu protiv korupcije
Najviše se otvorio onaj koji je pobedio. Ako ne u izbornim rezultatima, u troškovima za kampanju tik iza Aleksandra Vučića je Vuk Jeremić sa 260 miliona, dok je na trećem mestu Vojislav Šešelj sa 73 miliona dinara.
Polovina tog novca je na račune kandidata stigla iz budžeta, a niko, za razliku od 2012, nije za kampanju podigao kredit.
Najviše para otišlo je na oglašavanje, najmanje na skupove sa glasačima. Iako su se baš građani u poslednjoj kampanji volšebno angažovali. Naime, u odnosu na ranije izbore, donirali su šakom i kapom.
Broj građana koji su novcem pomogli kandidate za predsednika uvećan je za čak 75 puta. Kampanju 2012. doniralo je ukupno 102 lica, dok je 2017. to učinilo preko 7.500 donatora. Građani su najviše darivali Vučića i Jeremića. Zanimljivo je da ta dva kandidata skupila gotovo isto novca od građana, s tim što je Vučića podržalo sedam hiljada donatora, a Jeremića svega 418.
Iako prilozi glasača nisu premašili visinu koju dozvoljava zakon, pitanje je da li su donatori uplaćivali svoj novac.
U Transparentnosti Srbija tvrde da je moguće da su pravi donatori skrivani tj. da je bilo „pranja novca“ i da je mana izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije što o tome nema ni reda teksta.
„Mi smo već imali prilike u nekim ranijim godinama da čujemo da je agencija vršila poređenja podataka o davaocima priloga s raznim drugim bazama podataka. Recimo, o primaocima socijalne pomoći. E sada znamo, dakle, s jedne strane da su takve provere vršene ranijih godina, a u stvari nije objavljeno ništa što bi se odnosilo na kontrolu nakon ovih izbora, iako je i sada bilo dosta priloga fizičkih lica, naročito za dva predsednička kandidata“, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
Ipak, na samom kraju izveštaja uopšteno piše da neki politički subjekti nisu dostavili sve podatke o poreklu novca baš donatora, pa će Agencija inicirati pokretanje postupaka pred nadležnim organima. Inače, to i nije zakonska obaveza Agencije niti za to postoji rok. Eventualno prikrivanje porekla donacija moglo bi samoinicijativno da istraži tužilaštvo.

 

Izvor: N1

ODGOVORI

Please enter your comment!
Please enter your name here